Постоји многовековна пракса код хришћанских народа да се ликови Исуса Христа, Деве Марије и светих Божјих људи представљају у сликаној форми. Предање, али и историја Хришћанства бележе да је први лик насликан људском руком био лик Пресвете Богородице који је насликао сами апостол Лука. Био је то, да тако кажемо, први портрет једне свете личности, насликан ''по моделу'' јер се могу чути и такви ставовови да је свети апостол Лука Марију сликао гледајући њено лице.

У даљој историји хришћанских народа, самим тим и Цркве и црквене уметности, усавршавале су се и стилски диференцирале форме представљања ликова светих, као и технике. Најуобичајеније технике су биле сликање на дрвеној подлози и на зиду храмова, дакле, иконографија и фрескопис, али и мозаик, витраж и рељеф.Иконе су од самог почетка постале предмет поклоњења (не обожавања) јер су људи према ликовима светих изражавали особито поштовање. Са друге стране, сами светитељски ликови су представљали сакралну вредност икона, па тако, стајање и молитва пред насликаним ликом брише границу између лика и Светитеља чији је лик представљен.

Молитва, ако је искрена, ако иде из срца, ако је изговорена са пуним поверењем и надом у испуњење – даје ефекат, даје разрешење, испуњава наде и очекивања. Међу молитвеним тражењима од искони су најинтензивнија била она која су се односила на болести и реалну потребу и чежњу човекову за здрављем. Пажљив читалац светог Јеванђеља и сам ће се уверити у истинитост ових речи. У испуњењима молитава људи су препознавали чудесне догађаје повезујући их са светима и њиховим ликовима пред којима су узносили своје молитве. Зато су и саме иконе називали чудотворним. Оне то уистину и јесу. Нема у хришћанском свету народа који као своје највеће светиње не истиче чудотворне иконе.Српски народ такође спада у народе које је Господ особито даривао благодаћу која истиче из целебних и чудотворних икона, међу којима су чудотворне иконе Богородице Марије најпоштованије. Многе од тих чудотворних икона Богородичиних старе су више од једног миленијума као што су: Тројеручица која је припадала светоме Јовану Дамаскину, који је живео у Сирији у 8. веку, Млекопитатељница која је чувана у манастиру светога Саве Освећеног у Јудејској пустињи још од пре 8. века, Чајничка Красница за коју се сматра да је једна од три иконе које је насликао свети апостол Лука, и многе друге које красе манастире широм српских земаља.Међу њима је и чудотворна икона Богородице бођанске која, додуше, не мери своје постојање многим вековима као ове које смо поменули, али која је за три века колико је присутна у манастиру Бођани, небројеним чудесима одредила себи место међу најпознатијим чудотворним иконама православне Цркве. Небројеним догађајима осведочена и потврђена чудотворност ове иконе сврстала ју је у ред признатих, канонизованих, икона Српске Православне Цркве.Документарним филмом ''Бођанска Исцелитељка'' продукција ''Пријатељ Божији'' је желела да свеколиком роду људском понуди истинску и истиниту наду у океану лежних понуда и нада. Као што чудотворне иконе имају универзалну мисију спасавања људи од свакога зла у свету, тако и продукција ''Пријатељ Божији'' овим филмом као живим и истинитим сведочанством, жели да пошаље универзалну и недвосмислену поруку: да једина нада лежи у Богу и Његовим светима који су свакоме човеку, који то жели, доступни као истински пријатељи, исцелитељи, чудотворци. Стојећи пред њиховим ликовима представљеним на иконама, ми реално кроз молитву успостављамо живу заједницу са њима као носиоцима доброте и љубави Божије која исцељује болести, ослобађа човека тескоба и робовања сваковрсном злу, чинећи тако Јединство, Заједницу љубави између троје: Бога. Светих Божијих и себе.

И то Заједницу чије трајање није омеђено трајањем људског живота, већ Заједницу у Вечности, у Царству Божијем које нема ни почетка ни краја. Амин!